You are here

Kako da smanjite osećaj gorušice?

stomak

Polovina odraslih je bar jednom posle jela osetio bol, pečenje u želucu. Uzrok je preterano lučenje želudačne kiseline i prelaska u jednjak zbog relaksiranog mišiča koji zatvara želudac (usled mehaničkog pritiska hrane), gde  mešavina hrane i kiseline iritiraju sluznicu i izazivaju navedene simptome.

Budući da je reč o digestivnoj bolesti, najviše ćemo postići promenom načina ishrane i stvaranjem nekih zdravih navika. Ukoliko simptomi ne nestaju ili se stanje pogorša posle promena u ishrani i načinu života posetite lekara da se obave neke osnovne analize.

Šta da izbegavamo?

Neredovna ishrana, gladovanje potom prejedanje svakako doprinose nastanku refluksne bolesti. Takođe nije svejedno ni šta jedemo. Izbegavanjem kiselih, začinjenih slanih jela sa visokim sadržajem zasićenih masnih kiselina, kafe, crnog čaja, čokolade, koka-kole, belog šećera, belog brašna možemo znatno umanjiti stvaranje kiseline i osećaj pečenja. Alkohol, pogotovo koncentrovanija pića treba svakako izbegavati, takođe važi i za pušenje - nikotin je nepoželjan. Ponekad i zdrave namirnice poput citrusnog voća i bundeve mogu prouzrokovati nastanak kiseline, a oni koji imaju čir se žale na hranu sa mahunarkama (pasulj, grašak, boraniju), kupusom, krastavcem, zelenom paprikom i lukom.

Stres, nervoza, nesanica su isto povezane sa refluksom. Neki konvencionalni lekovi za opuštanje opuštaju i kružni mišić na želucu i mogu pogoršati već postojeće simptome.

Gojazni ljudi češće imaju problem sa gorušicom, a kad se reše i krenu sa redukcionom dijetom koja će dovesti do olakšanja često pogreše u izboru sporta, naime pokreti koji povećavaju pritisak u trbušnoj duplji mogu dodatno pogoršati simptome, tako treba izbegavati trbušnjake, vožnju bicikla.

Uzimanjem određenih grupa lekova se isto može javiti iritacija u želucu. Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za pomoć, jer lekovi za gorušicu moraju biti komplementarni sa terapijom.

Tesnu odeću takođe treba izbegavati, na sreću mideri nisu u modi.

Šta možemo učiniti?

Opšte dobre preporuke dijetetičara za zdrave svakodnevnice se mogu i ovde primeniti - jedite često i po malo. 6 do 7 manjih zdravih obroka dnevno ne opterećuje toliko želudac. Hrana treba dobro da se sažvaće jer žvakanjem podstičemo lučenje pljuvačke, a ona je bazna i smanjuje kiseli sadržaj želuca. Laganom i ranom večerom izbegavate  nastajanje noćne gorušice. Lezite tek 3 sata nakon večere.

Od namirnica treba konzumirati one sa puno vlakana koje adsorbuju višak kiseline - predthodno potopljeno laneno seme, zobene pahuljice. Namirnice sa skrobom su poželjne - poput kuvanog pirinča, krompira. Kuvana rovita jaja i obrani mlečni proizvodi su dobar izbor. Od mesa treba jesti ona nemasna, a animalne masti i maslac treba zameniti biljnim uljima. Od voća se preporučuju jabuka i banana, sitno koštunjavo voće (lešnik i orah) i ostalo voće koje Vam odgovara.

Od lekovitog bilja treba spravljati čajeve od kamilice - smiruje sluznicu i deluje protivupalno, matičnjaka i kantariona - deluje opuštajuće na centralni nervni sistem, a smanjenjem stresa će se smanjiti i lučenje kiseline. Đumbir pospešuje varenje, takođe i aloja koja ima i umirujući efekat. List belog sleza, sveži beli bagrem su manje poznate, zanemarene biljke u borbi protiv viška kiseline. Čajeve treba uvek piti sveže pripremljene i nezaslađene.

 

Pročitajte slične tekstove

Blagodeti probiotika

Svi već znamo da su probiotici dobre mlečno-kiselinske bakterije raznih sojeva i da se koriste u mlečnoj industriji za fermentaciju mlečnih šećera u mlečne kiseline, tako da ih ima u kiselom mleku, jogurtima i sirevima.  Najčešće su to sojevi Lactobacillusa i Bifidobacteriuma.

Njihova dobra i korisna dejstva su poznata odavno, ali ako želimo da ih unesemo u većem broju, postavlja se pitanje u kojoj formi ih vredi uzimati? Naravno konzumacijom mlečnih prerađevina svakako efikasno unosimo ove bakterijske kulture, takođe na našem tržištu postoje i farmaceutski oblici kapsula, tableta i rastvora. Dijetetski suplementi možda sadrže veću koncentraciju bakterija, pa su pogonije kada postoji potreba za bržim dejstvom. Ove preparate treba uzimati u periodu od 3-6 meseci, bez bojazni, jer nemaju kontraindikacije i neželjena dejstva. Ne možemo ni preterati sa dozom, organizam naprosto izbaci suvišne bakterije. Takođe nema ograničenja ni u uzrastu, mogu se konzumirati odmah posle rođenja.

Kombinaciju probiotika i prebiotika nazivamo simbioticima. Prebiotici su šećeri, polisaharidi i oligosaharidi koji nemaju fiziološko dejstvo na naš organizam, potpomažu rast i razmnožavanje probiotskih bakterija. Sadrže ih biljna vlakna iz voća i povrća.

Pozitivna dejstva probiotika i simbiotika su sledeća:

  • Kod proliva razne etiologije- Primarna uloga crevne flore je upravo zaštita od raznih patogena. Ukoliko se balans između dobrih i loših bakterija naruši nastaju problemi i poželjna je suplementacija probioticima ili simbioticima.
  • U periodu rekonvalescencije-oporavka posle bolesti- Poznato je da bakterije crevne flore vrše produkciju nekih neophodnih vitamina i enzima a i puno mogu da doprinesu boljem opštem stanju organizma.
  • U toku antibiotske terapije- Na žalost antibiotici ne biraju između dobrih i loših bakterija, te je neophodno u toku i nakon terapije obnoviti crevnu floru. Antibiotici mogu da prouzrokuju niz neprijatnih digestivnih smetnji. Važno je da uzimanje probiotika nastavimo i posle antibiotske terapije.
  • U borbi  protiv Candida albicans
  • Kod atopičara- alergija, ekcema.
  • Kod lošeg varenja- Probiotici otklanjaju niz loših simptoma. Poboljšavaju varenje, smanjuju nadutost, zadah, krčenje creva i osećaj umora i tromosti.
  • U prolećnom i jesenjem periodu u cilju jačanja prirodnog imunitetadobre bakterije u ustima i crevima vrše prvu liniju odbrane od patogena koji putem vazduha kroz usta dospevaju u naš organizam.
21.10.2015
Kamilica

Kamilica potiče iz Istočne Evrope i Bliskog istoka, a sada je rasprostranjena i širom Evrope. Kamilica raste kao samonikla biljka na neobrađenim poljima, ali zbog velike potražnje na tržištu danas se i u velikoj meri uzgaja, naročito u Vojvodini.

12.04.2016