Svi već znamo da su probiotici dobre mlečno-kiselinske bakterije raznih sojeva i da se koriste u mlečnoj industriji za fermentaciju mlečnih šećera u mlečne kiseline, tako da ih ima u kiselom mleku, jogurtima i sirevima. Najčešće su to sojevi Lactobacillusa i Bifidobacteriuma.
Njihova dobra i korisna dejstva su poznata odavno, ali ako želimo da ih unesemo u većem broju, postavlja se pitanje u kojoj formi ih vredi uzimati? Naravno konzumacijom mlečnih prerađevina svakako efikasno unosimo ove bakterijske kulture, takođe na našem tržištu postoje i farmaceutski oblici kapsula, tableta i rastvora. Dijetetski suplementi možda sadrže veću koncentraciju bakterija, pa su pogonije kada postoji potreba za bržim dejstvom. Ove preparate treba uzimati u periodu od 3-6 meseci, bez bojazni, jer nemaju kontraindikacije i neželjena dejstva. Ne možemo ni preterati sa dozom, organizam naprosto izbaci suvišne bakterije. Takođe nema ograničenja ni u uzrastu, mogu se konzumirati odmah posle rođenja.
Kombinaciju probiotika i prebiotika nazivamo simbioticima. Prebiotici su šećeri, polisaharidi i oligosaharidi koji nemaju fiziološko dejstvo na naš organizam, potpomažu rast i razmnožavanje probiotskih bakterija. Sadrže ih biljna vlakna iz voća i povrća.
Pozitivna dejstva probiotika i simbiotika su sledeća:
Kod proliva razne etiologije- Primarna uloga crevne flore je upravo zaštita od raznih patogena. Ukoliko se balans između dobrih i loših bakterija naruši nastaju problemi i poželjna je suplementacija probioticima ili simbioticima.
U periodu rekonvalescencije-oporavka posle bolesti- Poznato je da bakterije crevne flore vrše produkciju nekih neophodnih vitamina i enzima a i puno mogu da doprinesu boljem opštem stanju organizma.
U toku antibiotske terapije- Na žalost antibiotici ne biraju između dobrih i loših bakterija, te je neophodno u toku i nakon terapije obnoviti crevnu floru. Antibiotici mogu da prouzrokuju niz neprijatnih digestivnih smetnji. Važno je da uzimanje probiotika nastavimo i posle antibiotske terapije.
Kod lošeg varenja-Probiotici otklanjaju niz loših simptoma. Poboljšavaju varenje, smanjuju nadutost, zadah, krčenje creva i osećaj umora i tromosti.
U prolećnom i jesenjem periodu u cilju jačanja prirodnog imuniteta- dobre bakterije u ustima i crevima vrše prvu liniju odbrane od patogena koji putem vazduha kroz usta dospevaju u naš organizam.
Sudocrem je najviše poznat mamama širom sveta kao čudotvoran krem protiv pelenskog osipa, ali je on mnogo više od toga, on je pravi porodični krem koji vredi imati kod kuće.
Specijalna formula je vrlo malo menjana od 1931.godine i može se koristiti za kožne promene od ekcema do akni.
Proleće i lepo vreme nam je na pragu, ali se suočavamo sa jednim od manje lepšim problemom, a to je prolećni umor. Ali od čega smo umorni na kraju zime?
Zdravi i srećni seksualni odnosi su jedni od osnova za dobro funkcionisanje naših veza, međutim ne treba se uplašiti ako dođe do problema sa erekcijom. Uglavnom se radi o prolaznom problemu.
Kamilica potiče iz Istočne Evrope i Bliskog istoka, a sada je rasprostranjena i širom Evrope. Kamilica raste kao samonikla biljka na neobrađenim poljima, ali zbog velike potražnje na tržištu danas se i u velikoj meri uzgaja, naročito u Vojvodini.
Koren je račvast ne prodire duboko u tlo, što zavisi od vlage u tlu. Stabljika može biti uspravna ili povijeno, visoka od 5 - 100 cm.
Lipa (Tilia L) je rod koji obuhvata oko 30 vrsta listopadnog drveća. U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), krupnolista lipa (Tilia platyphyllos) i sitnolisna lipa (Tilia cordata).
Lipe dosežu visinu od 25 do 35 m, a starost od nekoliko stotina godina.
Listovi su dvoredi sa dugom peteljkom, većinom srcasti.
Polovina odraslih je bar jednom posle jela osetio bol, pečenje u želucu. Uzrok je preterano lučenje želudačne kiseline i prelaska u jednjak zbog relaksiranog mišiča koji zatvara želudac (usled mehaničkog pritiska hrane), gde mešavina hrane i kiseline iritiraju sluznicu i izazivaju navedene simptome.
Budući da je reč o digestivnoj bolesti, najviše ćemo postići promenom načina ishrane i stvaranjem nekih zdravih navika. Ukoliko simptomi ne nestaju ili se stanje pogorša posle promena u ishrani i načinu života posetite lekara da se obave neke osnovne analize.
