You are here

Vitamin D – kalciferol

Vitamin D – kalciferol

Vitamin D nazivaju još i antirahitični faktor. Za vreme cara Trajana u starom Rimu lekar Soronus prvi opisuje rahitis. Početkom prošlog veka naučnici su dokazali da je riblje ulje  dobar antirahitnični faktor, a kasnije ga i izoluju iz ribljeg ulja. Ni vitamin D nema strukturu amina, nego sadrži sterolni prsten i po strukturi mnogo liči na steroidnehormone, pa mnogi autori tvrde da je on hormon. Naime prekursor 7-dehidroholesterol se sintetiše u koži i dejstvom UV zraka  prelazi u aktivan oblik D3 vitamin.

Vitaminom D se označavaju  vitamini D2 (ergokalciferol) i D3 (holekalciferol). D2 nastaje fotohemijskom reakcijom iz biljnog provitamina ergosterola. Vitamin D2 ima slabiju vitaminsku aktivnost od vitamina D3.

Uloga u organizmu

Vitamin D3 održava nivo kalcijuma u krvnoj plazmi tako što pospešuje apsorpciju kalcijuma iz lumena tankog creva i kalcijuma iz kostiju (iz ćelija osteoblasta). Odgovoran je za mineralizaciju kostiju u toku rasta i oblikovanja kostiju (formiranjem ćelija osteoklasta). Najpoznatiji deficit je opisan kod dece kao rahitis. Usled nedostatka vitamina D kosti su slabo mineralizovane, deformisane, prisutna je mišićna slabost i nizak nivo kalcijuma u plazmi. Kod odraslih se javlja osteomalacija zbog nedostatka vitamina D, veoma slična rahitisu, manifestuje se mobilizacijom kalcijuma i fosfora iz kostiju koje postaju mekše i podložne deformacijama.  Postmenopauzalna senilna osteoporoza je još predmet dileme i  dalje se ispituje da li je potrebna suplementacija sa  D3.

Pored mineralizacije kostiju opisane su i druge uloge  vitamina D. Zajedno sa vitaminom A učestvuje u epitelizaciji kože. Kod odrđenih vrsta leukemija, karcinoma pluća i debelog creva D vitamin zaustavlja proliferaciju malignih ćelija.

Nutritivni izvori

Najznačajniji prehrambeni izvori vitamina D su namirnice animalnog porekla, pre svega ribe severnih mora, haringa, tuna, losos i riblje ulje, žumance, maslac, džigerica. U razvijenim zemljama postoji trend obogaćivanja mleka, margarina, butera  i cerealija vitaminom D3. Biljni izvori provitamina D ergosterola su biljna ulja, klice žitarica, uljasti plodovi i semenje.

Dnevni unos

Preporučeni dnevni unos nije precizno definisan jer se vitamin D stvara u koži. Potrebe u vitaminu D zavise od:

  • Količine pigmenata u koži-osobe svetlije puti  slabije stvaraju holekalciferol u koži;
  • Količine kalcijuma i fosfora u ishrani- siromašan unos ovih minerala rezultuje povećanim potrebama ovim vitaminom;
  • Prisutnost sunčeve svetlosti- u zavisnosti od geografskih faktora, godišnjeg doba, aerozagađenja količina UV zraka varira;
  • Godine starosti i pola- odojčadi imaju povećane potrebe vitaminom D jer je majčino mleko veoma siromašno istim, takođe i trudnice zbog specifičnog fiziološkog stanja.

Vitamin D u terapiji

D3, kao supstana sa najjačom vitaminskom aktivnosću, se daje profilaktički i terapijski kod rahitisa, osteomalacije i osteoporoze. Duga i nekontrolisana terapija može da rezultira i toksičnim efektima ovog vitamina a razlog je što se ovaj vitamin rastvara i gomila u mastima. U serumu se javlja hiperkalcemija što dovodi do mišićne slabosti, bolova zglobova, glavobolje, muke, demineralizacije kostiju i oštećenja bubrežne funkcije i odlaganja kalcijumovih soli u razna tkiva ( može doći do kalcifikacije krvnih sudova, stvaranja bubrežnog i zučnog kamena).

Pročitajte slične tekstove

Dijeta, ali pametno

Atkins dijeta, Dukan dijeta, UN dijeta, proteinska dijeta, kupus dijeta, dijeta od 90 dana, hrono dijeta, mesečeva dijeta...toliko vrsta preporuka za redukciju telesne mase, neki nastali nakon dugogodišnjih istraživanja uvaženih nutricionista, a neki jednostavno kruže

15.10.2015
Vitamin B2

Ime riboflavina potiče od njegove žute boje. On je prirodan pigment i boja surutke potiče iz vitamina B2.

Biološka uloga

21.10.2015