Vitamin D – kalciferol
Vitamin D nazivaju još i antirahitični faktor. Za vreme cara Trajana u starom Rimu lekar Soronus prvi opisuje rahitis. Početkom prošlog veka naučnici su dokazali da je riblje ulje dobar antirahitnični faktor, a kasnije ga i izoluju iz ribljeg ulja. Ni vitamin D nema strukturu amina, nego sadrži sterolni prsten i po strukturi mnogo liči na steroidnehormone, pa mnogi autori tvrde da je on hormon. Naime prekursor 7-dehidroholesterol se sintetiše u koži i dejstvom UV zraka prelazi u aktivan oblik D3 vitamin.
Vitaminom D se označavaju vitamini D2 (ergokalciferol) i D3 (holekalciferol). D2 nastaje fotohemijskom reakcijom iz biljnog provitamina ergosterola. Vitamin D2 ima slabiju vitaminsku aktivnost od vitamina D3.
Uloga u organizmu
Vitamin D3 održava nivo kalcijuma u krvnoj plazmi tako što pospešuje apsorpciju kalcijuma iz lumena tankog creva i kalcijuma iz kostiju (iz ćelija osteoblasta). Odgovoran je za mineralizaciju kostiju u toku rasta i oblikovanja kostiju (formiranjem ćelija osteoklasta). Najpoznatiji deficit je opisan kod dece kao rahitis. Usled nedostatka vitamina D kosti su slabo mineralizovane, deformisane, prisutna je mišićna slabost i nizak nivo kalcijuma u plazmi. Kod odraslih se javlja osteomalacija zbog nedostatka vitamina D, veoma slična rahitisu, manifestuje se mobilizacijom kalcijuma i fosfora iz kostiju koje postaju mekše i podložne deformacijama. Postmenopauzalna senilna osteoporoza je još predmet dileme i dalje se ispituje da li je potrebna suplementacija sa D3.
Pored mineralizacije kostiju opisane su i druge uloge vitamina D. Zajedno sa vitaminom A učestvuje u epitelizaciji kože. Kod odrđenih vrsta leukemija, karcinoma pluća i debelog creva D vitamin zaustavlja proliferaciju malignih ćelija.
Nutritivni izvori
Najznačajniji prehrambeni izvori vitamina D su namirnice animalnog porekla, pre svega ribe severnih mora, haringa, tuna, losos i riblje ulje, žumance, maslac, džigerica. U razvijenim zemljama postoji trend obogaćivanja mleka, margarina, butera i cerealija vitaminom D3. Biljni izvori provitamina D ergosterola su biljna ulja, klice žitarica, uljasti plodovi i semenje.
Dnevni unos
Preporučeni dnevni unos nije precizno definisan jer se vitamin D stvara u koži. Potrebe u vitaminu D zavise od:
- Količine pigmenata u koži-osobe svetlije puti slabije stvaraju holekalciferol u koži;
- Količine kalcijuma i fosfora u ishrani- siromašan unos ovih minerala rezultuje povećanim potrebama ovim vitaminom;
- Prisutnost sunčeve svetlosti- u zavisnosti od geografskih faktora, godišnjeg doba, aerozagađenja količina UV zraka varira;
- Godine starosti i pola- odojčadi imaju povećane potrebe vitaminom D jer je majčino mleko veoma siromašno istim, takođe i trudnice zbog specifičnog fiziološkog stanja.
Vitamin D u terapiji
D3, kao supstana sa najjačom vitaminskom aktivnosću, se daje profilaktički i terapijski kod rahitisa, osteomalacije i osteoporoze. Duga i nekontrolisana terapija može da rezultira i toksičnim efektima ovog vitamina a razlog je što se ovaj vitamin rastvara i gomila u mastima. U serumu se javlja hiperkalcemija što dovodi do mišićne slabosti, bolova zglobova, glavobolje, muke, demineralizacije kostiju i oštećenja bubrežne funkcije i odlaganja kalcijumovih soli u razna tkiva ( može doći do kalcifikacije krvnih sudova, stvaranja bubrežnog i zučnog kamena).
