You are here

Niacin (PP faktor)

Niacin

Neki  autori ga i nazivaju vitaminom B3 ili antipegrični faktor jer nedostatak ovog vitamina dovodi do bolesti pelagre (pelle agra na španskom znači gruba koža). Avitaminoza se razvija nakon 50-60 dana na siromašnoj kukuruznoj ishrani. U XVIII veku bila je prisutna u Španiji i severu Italije, danas se javlja samo u siromašnim delovima Indije i južne Afrike. Svi simptomi mogu da se opišu sa DDD: dermatitis, dijareja, demencija. Bolest se prvo uočava na koži, javljaju se tamne, grube, perutave ljuspe poput krljušti ribe. Promene nastaju i na jeziku, najpre je tamno crven  pa postaje crn. Javljaju se poremećaji varenja u vidu proliva. Prisutni su i nervni simptomi poput depresije, glavobolje i gubitka pamćenja.

Oblici

Postoje dva oblika ovog vitamina nikotinska kiselina i nikotinamid. Ove supstance su hemijski sintetisane iz nikotina kao polazne supstance oksidacijom, alkaloida duvana, ali nemaju nikakve druge veze sa ovim alkaloidom. Zbog naziva se često stvara zabuna pa se u nekoj literaturi umesto nikotinamid koristi naziv niacinamid.

Uloga u organizmu

Nijacin ima koenzimsku ulogu. Aktivni oblici su nikotinamid adenin dinukleotid (NAD) i nikotinamid adenin dinukleotid fosfat (NADP). Ovi koenzimi učestvuju u mnogim oksidoredukcionim biohemijskim reakcijama poput sinteze masnih kiselina, hormona, učestvuju u stvaranju ćelijske energije, u metabolizmu šećera i aminokiselina.

Nutritivni izvori

Nijacin se u organizmu može sintetisati iz aminokiseline triptofana. Triptofan predstavlja važan izvor za zadovoljavanje dnevnih potreba nijacinom. Konverzija se vrši uz pomoć vitamina B6, B12 i gvožđa, pa pri nedostatku istih može da se ispolji avitaminoza vitamina B3. Najbogatiji izvor je crna džigerica, sve vrste mesa uključujući i ribu, kvasac, mleko, zeleno lisnato povrće.

Dnevne potrebe

 Dnevne potrebe zavise od više faktora kao što su stepen fizičkih aktivnost, količina punovrednih proteina u ishrani, odnosno esencijalne aminokiseline triptofana (proteini prosečno sadrže 1% triptofana). Preporučen dnevni unos za decu je oko 9 mg, 19 mg za muškarce, 15 mg za žene i oko 17 mg za trudnice i dojilje.

Farmakološka uloga

Sredinom prošlog veka otkriveno je da nikotinska kiselina u visokim dozama snižava holesterol i trigliceride u serumu. Dovodi do smanjenja ukupnog holesterola i LDL čestica, a povećava nivo HDL holesterola. Ipak nikotinska kiselina se ne koristi u terapiji hiperlipoproteinemije zbog neželjenih reakcija kao što su crvenilo lica, povremena  hiperglikemija.

Pročitajte slične tekstove

Vitamin D – kalciferol

Vitamin D nazivaju još i antirahitični faktor. Za vreme cara Trajana u starom Rimu lekar Soronus prvi opisuje rahitis. Početkom prošlog veka naučnici su dokazali da je riblje ulje  dobar antirahitnični faktor, a kasnije ga i izoluju iz ribljeg ulja.

21.10.2015
Vitamin K

Godine 1939. izolovan je novi liposolubilni vitamin-vitamin K, od ishrane zavisan faktor koagulacije. Postoje dva prirodna oblika K1-filohinon koji se nalazi u biljkama i K2-menahinon koji sintetišu crevne bakterije čoveka i nekih životinja. Vitamin K3-menandion je sintetski oblik.

21.10.2015