You are here

12 saveta o pravilnoj ishrani

PREPORUKA DIJETETIČARA

Kada spomenemo zdravu hranu, svi bi voleli da živimo zdravo i da se pravilno hranimo, ali bez konkretnih saveta teško da ćemo uspeti u tome.

Kao pomoć sačinjen je spisak pod 12 tačaka, koji ćemo sada podeliti sa Vama:

Tačka 1.

Sačinite što raznovrsniji meni, koji će sadržati raznoliku hranu, sa razno-raznim načinima pripreme. Nemojte se držati standardne hrane, imajte smelosti i za novine. Tek nakon što ste probali novu hranu, onda recite mišljenje. Predrasude na startu nisu dobar stav.

Raznovrsna hrana koja se ne ponavlja često na našoj trpezi, znači da smo obezbedili sve materije koje su potrebne našem organizamu.

Tačka 2.

Jedimo manje masnu hranu. Naročito je bitno za osobe koje se malo kreću i osobama čiji posao zahteva dosta sedenja. Umesto prženja hrane na masnoći, preporuka je

kuvanje na pari, ispod folije ili u glinenim posudama. Izbegavajte zaprške.

Tačka 3.

Hranu pripremajte sa manje soli i ni naknadno nemojte soliti: na umereno soljenje možemo se jako brzo navići. Naročito izbegavajmo soljenje kod dece, jer se u ovom periodu formira čulo ukusa, koje je odgovorno za ceo život. Za bolji ukus hrane u kulinarstvu postoje razni začini.

Tačka 4.

Ako već volite da se zasladite, nemojte to raditi više od 1-2 puta nedeljno. Slatkiše, kolačiće jedite po završetku obroka, nikako između, a naročito ne umesto obroka (naravno u malim količinama). Hranu nemojte u opšte šećeriti ili gledajte da to svedete na minimalnu količinu. Gde god možete umesto šećera koristite med, prirodne zaslađivače (stevia, javorov sirup). Umesto sokova pijte prirodne sokove od voća i povrća. Za kafu i čaj – ako već morate – koristite veštačke zaslađivače. Decu nemojte nikako navikavati na slatko.

Tačka 5.

Fermentisane mlečne proizvode konzumirajte svakog dana (npr. tvrdi sir, sir, kiselo mleko, jogurt). Od mlečnih proizvoda birajte proizvode sa manje masnoće.

Tačka 6.

Redovno jedite, čak i više puta u toku dana, sveže voće, povrće (možete ih pripremiti kao salate sa lakoćom i zimi).

Tačka 7.

Gledajte da na trpezu uvek dospe crni ili hleb od integralnog brašna. Umesto krompira i testa, neka vam prilog ili glavno jelo budu bareno povrće. Upotrebite žitarice koje su bogate vitaminima i mineralima: heljdu, zob, speltu itd.

Tačka 8.

Jedite 4-5 puta dnevno. Neka ni jedan obrok ne bude suviše obiman ili preterano mali. Celokupnu dnevnu hranu rasporedite na jednake količine. Jedite mirno, opušteno i nemojte žuriti. Sveže kuvanu hranu bi bilo najbolje što pre upotrebiti i ne podgrevati. Stvorite naviku da jedete uvek u isto vreme.

Tačka 9.

Žeđ se najbolje gasi vodom. Alkohol je štetan, alkoholna pića predstavljaju energetski višak, što se ishrane tiče, razlog više da ga izbegavamo.

Kod dece je i najmanja količina zabranjena.

Tačka 10.

Zdrava ishrana ne predstavlja zabranu ni jedne hrane, namirnice, nego je cilj da se unos pojedinih poveća, a drugih smanji. Nema zabranjene hrane, samo umerene količine! U većoj količini se preporučuje konzumacija sledećih namirnica: prvenstveno voća i povrća, riba, crnog hleba. Konzumacija u umerenoj količini: nemasna mesa i prerađevine, osiromašeni mlečni proizvodi, masnoće (umesto masti se preporučuju termički neobrađena biljna ulja), jaja, testenina, suve mahunarke. Izbegavajte: slatkiše, sladoled, namirnice koje sadrže puno šećera (kompot, pekmez), masnu hranu i mesa, kajmak, šećer, zaslađene sokove, so, pivo, vino, žestoka pića.

Obratite pažnju na pakovanjima na energetske i nutritivne vrednosti proizvoda i na sastojke, koje će nam puno pomoći kod odabira pravih namirnica za naš meni.

Tačka 11.

Preporuka je da crvena mesa izbegavamo, a prioritet dajemo ribljem i pilećem mesu. Kod pripreme ribljih specijaliteta u svetu gastronomije obogatili smo se raznim receptima iz mediteranske kuhinje, koja ne praktikuje pohovanje. Kod mediteranske kuhinje se hrana priprema na maslinovom ulju, brzom i kratkom termičkom obradom.

Tačka 12.

Ni kod zdrave ishrane ne smemo zaboraviti na redovne fizičke aktivnosti i na kontrolu kilaže. Pored adekvatne ishrane, postižemo i željenu kilažu, koja nam je zapravo i cilj.

Izvor: www.webapoteka.rs

Pročitajte slične tekstove

lubenica

Lubenica ( Citrullus lanatus ) ili bostan pripada porodici tikvi. Vodi poreklo iz Afrike, ipak se najviše uzgaja u Evropi, Grčkoj i Makedoniji, ali i kod nas vrlo rasprostranjena i pristupačna. Gaji se na njivama, plantažama, plastenicima.

17.07.2016
Vitamin D – kalciferol

Vitamin D nazivaju još i antirahitični faktor. Za vreme cara Trajana u starom Rimu lekar Soronus prvi opisuje rahitis. Početkom prošlog veka naučnici su dokazali da je riblje ulje  dobar antirahitnični faktor, a kasnije ga i izoluju iz ribljeg ulja.

21.10.2015