You are here

Vitamin K

Vitamin K

Godine 1939. izolovan je novi liposolubilni vitamin-vitamin K, od ishrane zavisan faktor koagulacije. Postoje dva prirodna oblika K1-filohinon koji se nalazi u biljkama i K2-menahinon koji sintetišu crevne bakterije čoveka i nekih životinja. Vitamin K3-menandion je sintetski oblik.

Uloga u organizmu

Niacin (PP faktor)

Niacin

Neki  autori ga i nazivaju vitaminom B3 ili antipegrični faktor jer nedostatak ovog vitamina dovodi do bolesti pelagre (pelle agra na španskom znači gruba koža). Avitaminoza se razvija nakon 50-60 dana na siromašnoj kukuruznoj ishrani. U XVIII veku bila je prisutna u Španiji i severu Italije, danas se javlja samo u siromašnim delovima Indije i južne Afrike. Svi simptomi mogu da se opišu sa DDD: dermatitis, dijareja, demencija. Bolest se prvo uočava na koži, javljaju se tamne, grube, perutave ljuspe poput krljušti ribe. Promene nastaju i na jeziku, najpre je tamno crven  pa postaje crn.

Kandida, gljivica XXI veka

Kandida,

Gljivica iz klase kvasnica je normalan stanovnik našeg organizma, nastanjuje crevni trakt i kod žena vaginalnu sluznicu.

Problemi sa kandidom nastaju kada se naruši prirodni balans između dobrih bakterija i gljivica usled pada imuniteta i/ili upotrebe lekova, najčešće antibiotika. Simptomi variraju i mogu biti vrlo različiti od blagih stomačnih tegoba, preko kožnih promena, čak do nervnih poremećaja.

Magnezijum - nezamenljiv mineral

Magnezijum

Magnezijum je makroelement koji učestvuje u više od 300 procesa u organizmu, veoma je bitan kod normalnog funkcionisanja:

  • glatkih i poprečno-prugastih mišića

Najvažnije je dejstvo na srčani mišić i na glatke mišiće krvnih sudova, takođe i skeletno mišićno tkivo. Magnezijum opušta mišićni tonus i otklanja grčeve istih. Pomaže u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti i infarkta miokarda, učestvuje u regulaciji krvnog pritiska.

Lekovita zova

zova

Zova ( lat. Sambucus nigra ) je višegodišnja drvenasta biljka iz roda Sambucus.

Zova je nisko drvo ili žbun sa uzdužno ispucalom, sivosmeđom korom, raste od 3 do 8 m visine, naspramnih i neparno perastih, testerasto nazubljenih listova.

Cvetovi su žućkastobeli, sićušni i formiraju krupne štitaste cvasti,a mirisom mame skoro celo proleće. Plod je okrugla crna koštunica , zri od sredine leta.

Zova je biljka specifičnog, lepog mirisa i vrlo lekovita, pa se upotrebljavaju mladi listovi, kora, cvet i plod.

Pages